|
Лука Chapter1 1 Будући да многи почеше описивати догадјаје који се испунише медју нама, 2 Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише: 3 Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле, 4 Да познаш темељ оних речи којима си се научио. 5 У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета. 6 А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане. 7 И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари. 8 И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом, 9 Да по обичају свештенства додје на њега да изидје у цркву Господњу да кади. 10 И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кадјења. 11 А њему се показа андјео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог. 12 И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ. 13 А андјео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. 14 И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом родјењу. 15 Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје; 16 И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом; 17 И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов. 18 И рече Зарија андјелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита. 19 И одговарајући андјео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост. 20 И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време. 21 И народ чекаше Зарију, и чудјаху се што се забави у цркви. 22 А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем. 23 И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој. 24 А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 25 Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора медју људима. 26 А у шести месец посла Бог андјела Гаврила у град галилејски по имену Назарет 27 К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија. 28 И ушавши к њој андјео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти медју женама. 29 А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав? 30 И рече јој андјео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. 31 И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус. 32 Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог; 33 И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. 34 А Марија рече андјелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? 35 И одговарајући андјео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. 36 И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. 37 Јер у Бога све је могуће што каже. 38 А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И андјео отиде од ње. 39 А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин. 40 И удје у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом. 41 И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог, 42 И повика здраво и рече: Благословена си ти медју женама, и благословен је плод утробе твоје. 43 И откуд мени ово да додје мати Господа мог к мени? 44 Јер гле, кад додје глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој. 45 И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ. 46 И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47 И обрадова се дух мој Богу Спасу мом, 48 Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49 Што ми учини величину силни, и свето име Његово; 50 И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје. 51 Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових. 52 Збаци силне с престола, и подиже понижене. 53 Гладне напуни блага, и богате отпусти празне. 54 Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости. 55 Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. 56 Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој. 57 А Јелисавети додје време да роди, и роди сина. 58 И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 59 И у осми дан додјоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија. 60 И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован. 61 И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име. 62 И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име. 63 И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. 64 И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога. 65 И удје страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догадјај. 66 И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим. 67 И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи: 68 Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој, 69 И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог, 70 Као што говори устима светих пророка својих од века 71 Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас; 72 Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог, 73 Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати 74 Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха, 75 И у светости и у правди пред Њим док смо год живи. 76 И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут; 77 Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових, 78 По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине; 79 Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира. 80 А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
|
|