|
Римљанима Chapter1 1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јевандјеље Божије, 2 Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима 3 О сину свом, који је по телу родјен од семена Давидовог, 4 А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем, 5 Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог; 6 Медју којима сте и ви позвани Исусу Христу, 7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа. 8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету. 9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јевандјељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка, 10 Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да додјем к вама; 11 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврдјење, 12 То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом. 13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам додјем, па бих задржан досле, да и медју вама имам какав плод, као и медју осталим незнабошцима. 14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима. 15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јевандјеље. 16 Јер се не стидим јевандјеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку. 17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити. 18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди. 19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио; 20 Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора. 21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово. 22 Кад се градјаху мудри, полудеше, 23 И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова. 24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова медју њима самима; 25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин. 26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. 27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи. 28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља, 29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свадје лукавства, злоћудности; 30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима, 31 Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви. 32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
|
|