|
Језекиљ Chapter1 1 Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах медју робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. 2 Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, 3 Додје реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде додје рука Господња нада њ. 4 И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост; 5 Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека; 6 И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; 7 И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као угладјена бронза. 8 И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране. 9 Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака идјаше на према се. 10 И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири. 11 И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 12 И свака идјаше право на према се; идјаху куда дух идјаше, и не окретаху се идући. 13 И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше измедју животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. 14 И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15 И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. 16 Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 17 Кад идјаху, идјаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 18 И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. 19 И кад идјаху животиње, идјаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 20 Куда дух идјаше, онамо идјаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 21 Кад оне идјаху, идјаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. 22 А над главама животињама беше као небо, по видјењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим. 23 А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. 24 И чух хуку крила њихових кад идјаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила. 25 И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим. 26 И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по видјењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек. 27 И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. 28 Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше видјење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.
|
|