Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Лука Chapter10
 
1 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
 
2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
 
3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце медју вукове.
 
4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
 
5 У коју год кућу удјете најпре говорите: Мир кући овој.
 
6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
 
7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
 
8 И у који год град додјете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
 
9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
 
10 И у који год град додјете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
 
11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
 
12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
 
13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
 
14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
 
15 И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
 
16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
 
17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И дјаволи нам се покоравају у име Твоје.
 
18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
 
19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
 
20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
 
21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
 
22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
 
23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
 
24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
 
25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
 
26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
 
27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
 
28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
 
29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
 
30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
 
31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га продје.
 
32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га продје.
 
33 А Самарјанин некакав пролазећи додје над њега, и видевши га сажали му се;
 
34 И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
 
35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
 
36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
 
37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
 
38 А кад идјаху путем и Он удје у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
 
39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
 
40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
 
41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
 
42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | [ Next ]