Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Лука Chapter7
 
1 А кад сврши све речи своје пред народом, додје у Капернаум.
 
2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
 
3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
 
4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
 
5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
 
6 А Исус идјаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да удјеш под моју стреху;
 
7 Зато и не држах себе достојног да Ти додјем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
 
8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Додји, и додје; и слузи свом: Учини то, и учини.
 
9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који идјаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не надјох.
 
10 И вративши се послани надјоше болесног слугу здравог.
 
11 И потом идјаше у град који се зови Наин, и с Њим идјаху многи ученици Његови и мноштво народа.
 
12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много идјаше с њом.
 
13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
 
14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
 
15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
 
16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изидје медју нама, и Бог походи народ свој.
 
17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
 
18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
 
19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
 
20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
 
21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
 
22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јевандјеље.
 
23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
 
24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
 
25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
 
26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
 
27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем андјела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
 
28 Јер вам кажем: Ниједан измедју родјених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
 
29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
 
30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
 
31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
 
32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
 
33 Јер додје Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Дјаво је у њему;
 
34 Додје Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
 
35 И оправдаше премудрост сва деца њена.
 
36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
 
37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
 
38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
 
39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
 
40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
 
41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
 
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
 
43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
 
44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја удјох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
 
45 Целива ми ниси дао; а она откако удјох не преста целивати ми ногу.
 
46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
 
47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
 
48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
 
49 И стадоше у себи говорити они што седјаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
 
50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | [ Next ]