|
|
Лука Chapter7
1 А кад сврши све речи своје пред народом, додје у Капернаум.
2 У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3 А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
4 А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5 Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
6 А Исус идјаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да удјеш под моју стреху;
7 Зато и не држах себе достојног да Ти додјем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8 Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Додји, и додје; и слузи свом: Учини то, и учини.
9 А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који идјаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не надјох.
10 И вративши се послани надјоше болесног слугу здравог.
11 И потом идјаше у град који се зови Наин, и с Њим идјаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12 Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много идјаше с њом.
13 И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
14 И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
15 И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16 А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изидје медју нама, и Бог походи народ свој.
17 И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
18 И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19 И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20 Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
21 А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
22 И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јевандјеље.
23 И благо ономе који се не саблазни о мене.
24 А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26 Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
27 Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем андјела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
28 Јер вам кажем: Ниједан измедју родјених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29 И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
30 А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
31 А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
32 Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
33 Јер додје Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Дјаво је у њему;
34 Додје Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
35 И оправдаше премудрост сва деца њена.
36 Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
37 И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
38 И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
39 А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
40 И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
41 А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
43 А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
44 И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја удјох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
45 Целива ми ниси дао; а она откако удјох не преста целивати ми ногу.
46 Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
47 Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
48 А њој рече: Опраштају ти се греси.
49 И стадоше у себи говорити они што седјаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
50 А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
|
|