|
Лука Chapter2 1 У то време пак изидје заповест од ћесара Августа да се препише сав свет. 2 Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом. 3 И подјоше сви да се препишу, сваки у свој град. 4 Тада подје и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог, 5 Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна. 6 И кад онамо беху, додје време да она роди. 7 И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици. 8 И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог. 9 И гле, андјео Господњи стаде медју њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло. 10 И рече им андјео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. 11 Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом. 12 И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. 13 И уједанпут постаде с андјелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи: 14 Слава на висини Богу, и на земљи мир, медју људима добра воља. 15 И кад андјели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ. 16 И додјоше брзо, и надјоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. 17 А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете. 18 И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 19 А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом. 20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано. 21 И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је андјео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби. 22 И кад додје време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа, 23 (Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;) 24 И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића. 25 И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему. 26 И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег. 27 И каза му Дух те додје у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају, 28 И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече: 29 Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој; 30 Јер видеше очи моје спасење Твоје, 31 Које си уготовио пред лицем свих народа, 32 Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља. 33 И Јосиф и мати Његова чудјаху се томе што се говораше за Њега. 34 И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити 35 (А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца. 36 И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог, 37 И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама. 38 И она у тај час додје, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму. 39 И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. 40 А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему. 41 И родитељи Његови идјаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе. 42 И кад Му би дванаест година, додјоше они у Јерусалим по обичају празника; 43 И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова; 44 Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима. 45 И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже. 46 И после три дана надјоше Га у цркви где седи медју учитељима, и слуша их, и пита их, 47 И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима. 48 И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те. 49 И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог? 50 И они не разумеше речи што им рече. 51 И сидје с њима и додје у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом. 52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
|
|