|
|
Лука Chapter14
1 И догоди Му се да додје у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2 И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3 И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4 А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5 И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6 И не могоше Му одговорити на то.
7 А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8 Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде медју гостима ко старији од тебе;
9 И да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10 Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад додје онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11 Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12 А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни родјаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13 Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14 И благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15 А кад чу то неки од оних што седјаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16 А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17 И кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18 И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19 И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20 И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21 И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22 И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23 И рече господар слузи: Изидји на путеве и медју ограде, те натерај да додју да ми се напуни кућа.
24 Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25 Идјаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26 Ако ко додје к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27 И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28 И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29 Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30 Говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31 Или који цар кад подје с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32 Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33 Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34 Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35 Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
|
|