|
|
Лука Chapter19
1 И кад удје у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2 И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3 И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4 И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5 И кад додје Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сидји брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6 И сидје брзо; и прими Га радујући се.
7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку додје у кућу.
8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9 А Исус му рече: Данас додје спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10 Јер је Син човечији дошао да надје и спасе шта је изгубљено.
11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14 И градјани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16 Тада додје први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18 И додје други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20 И трећи додје говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28 И казавши ово подје напред, и идјаше горе у Јерусалим.
29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад удјете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32 А кад отидоше послани, надјоше као што им каза.
33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34 А они рекоше: Оно Господу треба.
35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36 А кад идјаше, простираху хаљине своје по путу.
37 А кад се приближи већ да сидје с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38 Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42 Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44 И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си походјен.
45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46 Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ идјаше за Њим, и слушаху Га.
|
|