|
Лука Chapter9 1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим дјаволима, и да исцељују од болести. 2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике. 3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате. 4 У коју кућу удјете онде будите и оданде полазите. 5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих. 6 А кад изидјоше, идјаху по селима проповедајући јевандјеље и исцељујући свуда. 7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих, 8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка. 9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети. 10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида. 11 А народ разумевши подје за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања. 12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек надју јела, јер смо овде у пустињи. 13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела? 14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет. 15 И учинише тако, и посадише их све. 16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу. 17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече. 18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја? 19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка. 20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји. 21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то, 22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати. 23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном. 24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати. 25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди? 26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад додје у слави својој и Очевој и светих андјела. 27 А заиста вам кажем: имају неки медју овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје. 28 А кад продје осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изидје на гору да се помоли Богу. 29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно. 30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија. 31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму. 32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху. 33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше. 34 А док Он то говораше додје облак и заклони их; и уплашише се кад задјоше у облак. 35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте. 36 И кад се чујаше глас надје се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше. 37 А догоди се други дан кад сидјоше с горе срете Га мноштво народа. 38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац: 39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи; 40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше. 41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо: 42 А док још идјаше к Њему обори га дјаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом. 43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чудјаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим: 44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије. 45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч. 46 А удје мисао у њих ко би био највећи медју њима. 47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се, 48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи медју вама он је велики. 49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони дјаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом. 50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је. 51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим. 52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и додјоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити. 53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим. 54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сидје с неба и да их истреби као и Илија што учини? 55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа; 56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село. 57 А кад идјаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти подјеш. 58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе. 59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог. 60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије. 61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим. 62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
|
|