Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Лука Chapter9
 
1 Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим дјаволима, и да исцељују од болести.
 
2 И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.
 
3 И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.
 
4 У коју кућу удјете онде будите и оданде полазите.
 
5 И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.
 
6 А кад изидјоше, идјаху по селима проповедајући јевандјеље и исцељујући свуда.
 
7 А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,
 
8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.
 
9 И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.
 
10 И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.
 
11 А народ разумевши подје за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.
 
12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек надју јела, јер смо овде у пустињи.
 
13 А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?
 
14 Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.
 
15 И учинише тако, и посадише их све.
 
16 А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.
 
17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.
 
18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?
 
19 А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.
 
20 А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.
 
21 А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,
 
22 Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
 
23 А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.
 
24 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.
 
25 Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?
 
26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад додје у слави својој и Очевој и светих андјела.
 
27 А заиста вам кажем: имају неки медју овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.
 
28 А кад продје осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изидје на гору да се помоли Богу.
 
29 И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.
 
30 И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.
 
31 Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.
 
32 А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.
 
33 И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.
 
34 А док Он то говораше додје облак и заклони их; и уплашише се кад задјоше у облак.
 
35 И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.
 
36 И кад се чујаше глас надје се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.
 
37 А догоди се други дан кад сидјоше с горе срете Га мноштво народа.
 
38 И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:
 
39 И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;
 
40 И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.
 
41 И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:
 
42 А док још идјаше к Њему обори га дјаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.
 
43 И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чудјаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:
 
44 Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.
 
45 А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.
 
46 А удје мисао у њих ко би био највећи медју њима.
 
47 А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,
 
48 И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи медју вама он је велики.
 
49 А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони дјаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.
 
50 И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.
 
51 А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.
 
52 И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и додјоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.
 
53 И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.
 
54 А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сидје с неба и да их истреби као и Илија што учини?
 
55 А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;
 
56 Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.
 
57 А кад идјаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти подјеш.
 
58 И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.
 
59 А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.
 
60 А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.
 
61 А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.
 
62 А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | [ Next ]