|
Јона Chapter1 1 Додје реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи: 2 Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изадје злоћа њихова преда ме. 3 А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу надје ладју која идјаше у Тарсис и платив возарину удје у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. 4 Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити ладја. 5 И ладјари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у ладји у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно ладји, и легав спаваше тврдо. 6 А управитељ од ладје приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. 7 Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога додје на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону. 8 Тада му рекоше: Кажи нам зашто додје ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа? 9 А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу. 10 Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза. 11 И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. 12 А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура. 13 А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа. 14 Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш. 15 Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору. 16 Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.
|
|