|
|
Лука Chapter24
1 А у први дан недељни додјоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 Али надјоше камен одваљен од гроба.
3 И ушавши не надјоше тело Господа Исуса.
4 И кад се оне чудјаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога медју мртвима?
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 И опоменуше се речи Његових.
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 И гле, двојица од њих идјаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 А они говораху медју собом о свима овим догадјајима.
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и идјаше с њима.
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате медју собом идући, и што сте невесели?
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23 И не нашавши тела његовог додјоше говорећи да су им се андјели јавили који су казали да је Он жив.
24 И идоше једни од наших на гроб, и надјоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да удје у славу своју?
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28 И приближише се к селу у које идјаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И удје с њима да ноћи.
30 И кад седјаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и надјоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде медју њима, и рече им: Мир вам.
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 А док они још не вероваху од радости и чудјаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43 И узевши изједе пред њима.
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47 И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48 А ви сте сведоци овоме.
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
|
|