Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Лука Chapter24
 
1 А у први дан недељни додјоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
 
2 Али надјоше камен одваљен од гроба.
 
3 И ушавши не надјоше тело Господа Исуса.
 
4 И кад се оне чудјаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
 
5 А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога медју мртвима?
 
6 Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
 
7 Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
 
8 И опоменуше се речи Његових.
 
9 И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
 
10 А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
 
11 И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
 
12 А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
 
13 И гле, двојица од њих идјаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
 
14 А они говораху медју собом о свима овим догадјајима.
 
15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и идјаше с њима.
 
16 А очи им се држаху да Га не познаше.
 
17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате медју собом идући, и што сте невесели?
 
18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
 
19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
 
20 Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
 
21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
 
22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
 
23 И не нашавши тела његовог додјоше говорећи да су им се андјели јавили који су казали да је Он жив.
 
24 И идоше једни од наших на гроб, и надјоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
 
25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
 
26 Није ли то требало да Христос претрпи и да удје у славу своју?
 
27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
 
28 И приближише се к селу у које идјаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
 
29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И удје с њима да ноћи.
 
30 И кад седјаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
 
31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
 
32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
 
33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и надјоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
 
34 Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
 
35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
 
36 А кад они ово говораху, и сам Исус стаде медју њима, и рече им: Мир вам.
 
37 А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
 
38 И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
 
39 Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
 
40 И ово рекавши показа им руке и ноге.
 
41 А док они још не вероваху од радости и чудјаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
 
42 А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
 
43 И узевши изједе пред њима.
 
44 И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
 
45 Тада им отвори ум да разумеју писмо.
 
46 И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
 
47 И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
 
48 А ви сте сведоци овоме.
 
49 И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
 
50 И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
 
51 И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
 
52 И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
 
53 И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |