|
|
Лука Chapter16
1 А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
10 Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 И ако у тудјем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јевандјељем, и сваки наваљује да удје у њега.
17 Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 А кад умре сиромах, однесоше га андјели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
24 И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 И преко свега тога постављена је медју нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им додје ко из мртвих покајаће се.
31 А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
|
|