|
|
2. Царевима Chapter1
1 А по смрти Ахавовој одметнуше се Моавци од Израиља.
2 А Охозија паде кроз решетку из горње собе своје у Самарији, и разболе се; па посла посланике и рече им: Идите, питајте Велзевула бога акаронског хоћу ли оздравити од ове болести.
3 Али андјео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изадји на сусрет посланицима цара самаријског и реци им: Еда ли нема Бога у Израиљу, те идете да питате Велзевула бога у Акарону?
4 А зато овако вели Господ: Нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети. Потом отиде Илија.
5 А слуге се вратише к Охозији, и он им рече: Што сте се вратили?
6 А они му рекоше: Срете нас један човек, и рече нам: Идите, вратите се к цару који вас је послао, и реците му: Овако вели Господ: Еда ли нема Бога у Израиљу, те шаљеш да питаш Велзевула бога у Акарону? Зато нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
7 А он им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?
8 А они му одговорише: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А он рече: То је Илија Тесвићанин.
9 Тада посла к њему педесетника с његовом педесеторицом; и он отиде к њему; и гле, он седјаше наврх горе: и педесетник му рече: Човече Божји, цар је заповедио, сидји.
10 А Илија одговарајући рече педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сидје огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сидје огањ с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
11 Опет посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом, који проговори и рече му: Човече Божји, цар је тако заповедио, сидји брже.
12 А Илија одговори и рече им: Ако сам човек Божји, нека сидје огањ с неба и прождре тебе и твоју педесеторицу. И сидје огањ Божји с неба и прождре њега и његову педесеторицу.
13 Тада опет посла трећег педесетника с његовом педесеторицом. А овај трећи педесетник кад додје, клече на колена своја пред Илијом, и молећи га рече му: Човече Божји, да ти је драга душа моја и душа ове педесеторице, слуга твојих.
14 Ето, сишао је огањ с неба и прождрао прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сада да ти је драга душа моја.
15 А андјео Господњи рече Илији: Иди с њим, и не бој га се. И уста Илија и отиде с њим к цару.
16 И рече му: Овако вели Господ: зато што си слао посланике да питају Велзевула бога у Акарону као да нема Бога у Израиљу да би Га питао, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.
17 И умре по речи Господњој, коју рече Илија, а на његово се место зацари Јорам, друге године царовања Јорама сина Јосафатовог над Јудом, јер он нема сина.
18 А остала дела Охозијина што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Израиљевих?
|
|