|
|
2. Самуилова Chapter1
1 А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
2 Трећег дана, гле, додје један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
3 И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
4 А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
5 А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
6 А момак који му донесе глас рече: Случајно додјох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
7 А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
8 А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
9 А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
10 И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
11 Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
12 И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
13 И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
14 Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
15 И дозва Давид једног измедју момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
16 И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
17 Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
18 И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
19 Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
20 Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
21 Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
22 Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
23 Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
24 Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
25 Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
26 Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
27 Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
|
|