Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
2. Самуилова Chapter1
 
1 А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
 
2 Трећег дана, гле, додје један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
 
3 И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
 
4 А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
 
5 А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
 
6 А момак који му донесе глас рече: Случајно додјох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
 
7 А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
 
8 А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
 
9 А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
 
10 И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
 
11 Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
 
12 И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
 
13 И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
 
14 Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
 
15 И дозва Давид једног измедју момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
 
16 И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
 
17 Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
 
18 И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
 
19 Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
 
20 Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
 
21 Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
 
22 Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
 
23 Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
 
24 Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
 
25 Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
 
26 Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
 
27 Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
 
 

  | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | [ Next ]