|
|
Судије Chapter20
1 Тада изидјоше сви синови Израиљеви, и сабра се сав народ једнодушно, од Дана до Вирсавеје и до земље Галадове, ка Господу у Миспу.
2 И главари свега народа, свих племена Израиљевих, додјоше на збор народа Божјег, четири стотине хиљада људи пешака који махаху мачем.
3 А синови Венијаминови чуше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви рекоше: Кажите како се догодило то зло.
4 А Левит, муж убијене жене одговори и рече: Додјох с иночом својом у Гавају Венијаминову да преноћим.
5 А Гавајани усташе на ме, опколише ме у кући ноћу, и хтеше ме убити; и иночу моју злоставише тако да умре.
6 Зато узевши иночу своју исекох је на комаде и разаслах је у све крајеве наследства Израиљевог; јер учинише грдило и срамоту у Израиљу.
7 Ето, ви сте сви синови Израиљеви; промислите и већајте.
8 А сав народ уста једнодушно и рече: Да не идемо ниједан к шатору свом, и ни један да се не враћа кући својој.
9 Него ово да учинимо Гаваји: Да бацимо жреб за њу.
10 Да узмемо по десет људи од стотине по свим племенима Израиљевим, и по стотину од хиљаде, и по хиљаду од десет хиљада, да донесе храну народу, а он да иде да учини Гаваји Венијаминовој како је заслужила грдилом које је учинила Израиљу.
11 И скупи се сав народ Израиљев на онај град сложивши се једнодушно.
12 Тада послаше племена Израиљева људе у све породице Венијаминове, и поручише им: Какво се то зло учини медју вама?
13 Сада дајте те безаконике што су у Гаваји, да их погубимо и извадимо зло из Израиља. Али не хтеше синови Венијаминови послушати браћу своју, синове Израиљеве.
14 Него се скупише синови Венијаминови из својих места у Гавају да изидју да се бију са синовима Израиљевим.
15 И наброја се у то време синова Венијаминових из њихових градова двадесет и шест хиљада људи који махаху мачем осим становника гавајских, којих беше на број седам стотина људи одабраних.
16 У свем том народу беше седам стотина људи одабраних, који беху леваци, и сваки гадјаше каменом из праћке у длаку не промашујући.
17 А људи Израиљаца наброја се осим синова Венијаминових четири стотине хиљада људи који махаху мачем, самих војника.
18 И уставши отидоше к дому Бога Силнога, и упиташе Бога и рекоше синови Израиљеви: Ко ће измедју нас ићи први у бој на синове Венијаминове? А Господ рече: Јуда нек иде први.
19 Потом уставши рано синови Израиљеви стадоше у логор према Гаваји.
20 И изидјоше синови Израиљеви у бој на синове Венијаминове, и уврсташе се синови Израиљеви да ударе на Гавају.
21 А синови Венијаминови изидјоше из Гаваје, и поваљаше по земљи измедју Израиљаца у онај дан двадесет и две хиљаде људи.
22 Али се народ синова Израиљевих ослободи, те се опет уврсташе на истом месту где се беху уврстали првог дана.
23 Јер синови Израиљеви отидоше те плакаше пред Господом до вечера, и упиташе Господа говорећи: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог? А Господ им рече: Изидјите на њих.
24 И изидјоше синови Израиљеви на синове Венијаминове други дан.
25 И синови Венијаминови изидјоше пред њих из Гаваје други дан; и поваљаше по земљи измедју синова Израиљевих опет осамнаест хиљада људи, који сви махаху мачем.
26 Тада сви синови Израиљеви и сав народ изидјоше и додјоше к дому Бога Силнога, и плакаше и стајаше онде пред Господом, и постише се онај дан до вечера, и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.
27 Па упиташе синови Израиљеви Господа; јер онде беше ковчег завета Божјег у оно време;
28 И Финес син Елеазара сина Ароновог стајаше пред њим у оно време. И рекоше: Хоћемо ли опет изаћи у бој на синове Венијамина брата свог или ћемо се оканити? А Господ им рече: Изидјите, јер ћу их сутра предати вама у руке.
29 Тада намести Израиљ заседе око Гаваје.
30 И синови Израиљеви изидјоше трећи дан на синове Венијаминове, и уврсташе се према Гаваји као првом и другом.
31 А синови Венијаминови изашавши пред народ одвојише се од града, и стадоше бити и сећи народ као првом и другом по путевима, од којих један иде к дому Бога Силнога а други у Гавају, и по пољу, и убише до тридесет људи из Израиља.
32 И рекоше синови Венијаминови: Падају пред нама као пре. А синови Израиљеви рекоше: Да бежимо да их отргнемо од града на путеве.
33 Тада сви синови Израиљеви кретоше се са свог места и уврсташе се у Вал-Тамару; и заседе Израиљеве искочише из места свог, из лука гавајских.
34 И додје на Гавају десет хиљада људи изабраних из свега Израиља, и бој поста жешћи, а они не опазише да ће их зло задесити.
35 И Господ поби Венијамина пред Израиљем, и синови Израиљеви погубише онај дан од синова Венијаминових двадесет и пет хиљада и сто људи, који сви мачем махаху.
36 И синови Венијаминови видеше да су надбијени: јер синови Израиљеви узмакоше испред синова Венијаминових уздајући се у заседе које беху наместили код Гаваје;
37 А они што беху у заседи навалише брже у Гавају, и ушавши исекоше све по граду оштрим мачем.
38 А беху синови Израиљеви уговорили с онима у заседи да за знак запале ватру да се дигне велик дим из града.
39 Тако синови Израиљеви стадоше бежати из боја, а синови Венијаминови почеше убијати, и исекоше до тридесет људи измедју синова Израиљевих говорећи: Доиста падају пред нама као у предјашњем боју.
40 Али кад се пламен и дим као стуб диже из града, обазреше се синови Венијаминови, и гле, огањ се из града дизаше до неба.
41 Тада се вратише синови Израиљеви, а синови Венијаминови сметоше се видећи да их је зло задесило;
42 И побегоше испред синова Израиљевих к пустињи; али их војска гоњаше, и који из градова излажаху, бише их медју собом.
43 Тако опколише синове Венијаминове, гонише их, тлачише их од Менује до Гаваје к истоку.
44 И погибе синова Венијаминових осамнаест хиљада људи, самих јунака.
45 А оних што се окретоше и побегоше у пустињу к стени Римону, напабирчише их по путевима пет хиљада људи, и тераше их до Гидома и побише их две хиљаде људи.
46 И тако свега погибе онај дан синова Венијаминових двадесет и пет хиљада људи који махаху мачем, све самих јунака.
47 И беше шест стотина људи који се окретоше и утекоше у пустињу к стени Римону, и осташе на стени Римону четири месеца.
48 Потом синови Израиљеви вративши се к синовима Венијаминовим исекоше оштрим мачем и људе по градовима и стоку и шта се год надје; и све градове који осташе попалише огњем.
|
|