|
|
Судије Chapter11
1 А Јефтај од Галада беше храбар јунак, али син једне курве, с којом Галад роди Јефтаја.
2 Али Галаду и жена његова роди синове, па кад дорастоше синови те жене, отераше Јефтаја рекавши му: Нећеш имати наследство у дому оца нашег, јер си син друге жене.
3 Зато побеже Јефтај од браће своје, и настани се у земљи Тову; и стекоше се к њему људи празнови, и идјаху с њим.
4 А после неког времена завојштише синови Амонови на Израиља;
5 И кад завојштише синови Амонови на Израиља, отидоше старешине галадске да доведу Јефтаја из земље Това.
6 И рекоше Јефтају: Ходи и буди нам војвода, да војујемо са синовима Амоновим.
7 А Јефтај рече старешинама галадским: Не мрзите ли ви на ме, и не истерасте ли ме из дома оца мог? Што сте дакле дошли к мени сада кад сте у невољи?
8 А старешине галадске рекоше Јефтају: Зато смо сада дошли опет к теби да подјеш с нама и да војујеш са синовима Амоновим и да нам будеш поглавар свима који живимо у Галаду.
9 А Јефтај рече старешинама галадским: Кад хоћете да ме одведете натраг да војујем са синовима Амоновим, ако ми их да Господ, хоћу ли вам бити поглавар?
10 А старешине галадске рекоше Јефтају: Господ нека буде сведок медју нама, ако не учинимо како си казао.
11 Тада отиде Јефтај са старешинама галадским, и народ га постави поглаварем и војводом над собом: и Јефтај изговори пред Господом у Миспи све речи које беше рекао.
12 Потом посла Јефтај посланике к цару синова Амонових, и поручи: Шта имаш ти са мном, те си допао к мени да ратујеш по мојој земљи?
13 А цар синова Амонових рече посланицима Јефтајевим: Што је узео Израиљ моју земљу кад додје из Мисира, од Ариона до Јавока и до Јордана; сада дакле врати ми је с миром.
14 Али Јефтај посла опет посланике к цару синова Амонових..
15 И поручи му: Овако вели Јефтај: Није узео Израиљ земље моавске ни земље синова Амонових.
16 Него изашавши из Мисира предје Израиљ преко пустиње до Црвеног Мора и додје до Кадиса.
17 И посла Израиљ посланике к цару едомском и рече: Пусти да продјем кроз твоју земљу. Али не послуша цар едомски. Посла такодје к цару моавском:, али ни он не хте. И тако стаја Израиљ у Кадису.
18 Потом идући преко пустиње обидје земљу едомску и земљу моавску, и дошавши с Истока земљи моавској стаде у логор с оне стране Ариона; али не предјоше преко медје моавске, јер Арион беше медја моавска.
19 Него посла Израиљ посланике к Сиону цару аморејском, цару есевонском, и рече му Израиљ; допусти нам да продјемо кроз твоју земљу до свог места.
20 Али Сион не верова Израиљу да га пусти да предје преко медје његове, него Сион скупи сав свој народ и стадоше у логор у Јаси, и поби се са Израиљем.
21 А Господ Бог Израиљев предаде Сиона и сав народ његов у руке синовима Израиљевим, те их побише; и зароби Израиљ сву земљу Амореја, који живљаху у оној земљи.
22 Задобише сву земљу аморејску од Ариона до Јавока, и од пустиње до Јордана.
23 Тако је дакле Господ Бог Израиљев отерао Амореје испред народа свог Израиља, па ти ли хоћеш да је земља њихова твоја?
24 Није ли твоје оно што ти да да је твоје Хемос бог твој? Тако кога год Господ Бог наш отера испред нас, оног је земља наша.
25 Или си ти по чем бољи од Валака сина Сефоровог цара моавског? Је ли се он кад свадјао с Израиљем? Је ли кад војевао с нама?
26 Израиљ живи у Есевону и у селима његовим и у Ароиру и селима његовим и по свим градовима дуж Арнона три стотине година; зашто не отесте за толико времена.
27 И тако нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш зло ратујући на ме. Господ судија нек суди данас измедју синова Израиљевих и синова Амонових.
28 Али цар синова Амонових не послуша речи које му поручи Јефтај.
29 И сидје на Јефтаја дух Господњи, те продје кроз Галад и кроз Манасију, продје и Миспу галадску, и од Миспе галадске додје о синова Амонових.
30 И заветова Јефтај завет Господу и рече: Ако ми даш синове Амонове у руке,
31 Шта год изидје на врата из куће моје на сусрет мени, кад се вратим здрав од синова Амонових, биће Господње, и принећу на жртву паљеницу.
32 И тако додје Јефтај до синова Амонових да се бије с њима; и Господ му их даде у руке.
33 И поби их од Ароира па до Минита у двадесет градова и до равнице виноградске у боју врло великом; и синови Амонови бише покорени пред синовима Израиљевим.
34 А кад се враћаше Јефтај кући својој у Миспу, гле, кћи његова изидје му на сусрет с бубњевима и свиралама; она му беше јединица, и осим ње не имаше ни сина ни кћери.
35 Па кад је угледа, раздре хаљине своје и рече: Ах кћери моја! Веле ли ме обори! Ти си од оних што ме цвеле; јер сам отворио уста своја ка Господу и не могу порећи.
36 А она му рече: Оче мој, кад си отворио уста своја ка Господу, учини ми, како је изашло из уста твојих, кад те је Господ осветио од непријатеља твојих, синова Амонових.
37 Још рече оцу свом: Учини ми ово: остави ме до два месеца да отидем да се попнем на горе да оплачем своје девојаштво с другама својим.
38 А он јој рече: Иди. И пусти је на два месеца, и она отиде с другама својим и оплакива девојаштво своје по горама.
39 А кад продјоше два месеца, врати се к оцу свом; и он сврши на њој завет свој који беше заветовао. А она не позна човека. И поста обичај у Израиљу
40 Да од године до године иду кћери Израиљеве да плачу за кћерју Јефтаја од Галада, четири дана у години.
|
|