|
|
Судије Chapter2
1 И додје андјео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека.
2 А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили?
3 Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка.
4 А кад изговори андјео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака.
5 Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу.
6 А Исус распусти народ, и разидјоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу.
7 И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу.
8 Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година.
9 И погребоше га у медјама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу.
10 И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу.
11 И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима.
12 И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и подјоше за другим боговима измедју богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа.
13 И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама.
14 И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим.
15 Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи.
16 Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху.
17 Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо задјоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако.
18 И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху.
19 А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких.
20 Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој,
21 Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих измедју народа које остави Исус кад умре,
22 Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће.
23 И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.
|
|