|
|
Судије Chapter9
1 И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:
2 Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше.
3 Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.
4 И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те идјаху за њим.
5 И додје у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмладји син Јеровалов, јер се сакри.
6 Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.
7 А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!
8 Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.
9 А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?
10 Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.
11 А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?
12 Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.
13 А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?
14 Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.
15 А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изидје огањ из трна и спали кедре ливанске.
16 Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио?
17 Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских.
18 А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.
19 Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.
20 Ако ли нисте, нека изидје огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изидје огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха.
21 Тада побеже Јотам, и побегав додје у Вир, и онде оста бојећи се Авимелеха брата свог.
22 И влада Авимелех Израиљем три године.
23 Али Бог пусти злу вољу медју Авимелеха и медју Сихемљане; и Сихемљани изневерише Авимелеха.
24 Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јеровалових, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њиховог, који их уби, и на Сихемљане, који укрепише руку његову да убије браћу своју.
25 И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху.
26 Потом додје Гал син Еведов са својом браћом, и удјоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.
27 И изишавши у поље браше винограде своје и газише грождје, и веселише се; и удјоше у кућу бога свог; и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.
28 И Гал син Еведов рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемовог. А што бисмо служили томе?
29 О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју, и изидји.
30 А кад чу Зевул, управитељ градски, речи Гала сина Еведовог, разгневи се врло.
31 И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал син Еведов и браћа му додјоше у Сихем, и ево побунише град на те.
32 Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу.
33 А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука.
34 И Авимелех уста ноћу и сав народ што беше са њим; и заседоше Сихему у четири чете.
35 А Гал син Еведов изидје и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што беше са њим изидје из заседе.
36 А Гал видевши народ рече Зевулу: Ено народ силази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сена горског чине ти се људи.
37 Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској.
38 А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изидји сада, и биј се с њим.
39 И изидје Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.
40 Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских.
41 И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истера Гала и браћу његову, те не могаху седети у Сихему.
42 А сутрадан изидје народ у поље и би јављено Авимелеху.
43 А он узе народ свој и раздели га у три чете, и намести их у заседу у пољу; и кад виде где народ излази из града, скочи на њ их и поби их.
44 Јер Авимелех и чета која беше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге две чете ударише на све оне који беху у пољу, и побише их.
45 И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који беше у њему, и раскопа град, и посеја со по њему.
46 А кад то чуше који беху у кули сихемској, удјоше у кулу куће бога Верита.
47 И би јављено Авимелеху да су се онде скупили сви који беху у кули сихемској.
48 Тада Авимелех изидје на гору Салмон, он и сав народ што беху са њим; и узевши Авимелех секиру у руку одсече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који беше с њим: Шта видесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.
49 И сваки из народа одсече себи грану, и подјоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који беху у кули сихемској, око хиљаду људи и жена.
50 Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у логор код Тевеса, и узе га.
51 А беше тврда кула усред града, и у њу побегоше сви људи и жене и сви градјани, и затворивши се попеше се на кров од куле.
52 А Авимелех додје до куле и удари на њу, и додје до врата од куле да је запали огњем.
53 Али једна жена баци комад жрвња на главу Авимелеху и разби му главу.
54 А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: Извади мач свој и уби ме, да не кажу за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умре.
55 А кад видеше Израиљци где погибе Авимелех, отидоше сваки у своје место.
56 Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје.
57 И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог.
|
|