|
|
Судије Chapter4
1 А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.
2 И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.
3 И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.
4 У то време Девора пророчица, жена Лафидотова, судјаше Израиљу.
5 И Девора становаше под палмом измедју Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.
6 А она пославши дозва Варака сина Авинејемова из Кедеса Нефталимовог, и рече му: Није ли заповедио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гори Тавор, и узми са собом десет хиљада људи измедју синова Нефталимових и синова Завулонових?
7 Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару војводу Јавиновог и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.
8 А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.
9 А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.
10 И Варак сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе са собом десет хиљада људи; и Девора идјаше с њим.
11 А Евер Кенејин беше се одвојио од Кенеја, од синова Овава таста Мојсијевог, и беше разапео свој шатор код храстова занајимских, а то је код Кедеса.
12 И јавише Сисари да је изашао Варак син Авинејемов на гору Тавор.
13 И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који беше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.
14 Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан, у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сидје с горе Тавора, и десет хиљада људи за њим.
15 И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сидје с кола својих и побеже пешице.
16 А Варак потера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрог мача, не оста ниједан.
17 А Сисара утече пешице до шатора Јаиље жене Евера Кенејина; јер беше мир медју Јавином царем асорским и домом Евера Кенејина.
18 И изидје Јаиља на сусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.
19 А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мех млека и напоји га, па га покри.
20 А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко додје и запита те и рече: Има ли ту ко? Реци: Нема.
21 Тада Јаиља жена Еверова узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатера му колац кроз слепе очи, те продје у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умре.
22 И гле, Варак тераше Сисару, и Јаиља му изидје на сусрет, и рече му: Ходи да ти покажем човека ког тражиш. И удје к њој, и гле Сисара лежаше мртав, и колац му у слепим очима.
23 Тако покори Бог у онај дан Јавина цара хананског пред синовима Израиљевим.
24 И рука синова Израиљевих биваше све тежа Јавину цару хананском, докле не истребише Јавина цара хананског.
|
|