|
|
Nehemija Chapter4
1 Kad su Sanbalat, Tobija, Arapi, Amonci i Ašdođani čuli da napreduje popravljanje jeruzalemskih zidova - jer su se počele zatvarati pukotine - veoma se ražestiše.
2 Zakleše se svi zajedno da će napasti Jeruzalem i da će nas smesti.
3 Mi smo tada zazvali Boga našega i postavljali smo dnevnu i noćnu stražu da bismo zaštitili grad.
4 A Židovi govorahu:"Snage su nosačima klonule, a ruševina je mnogo:nećemo nikada stići sagraditi zida!"
5 A naši neprijatelji rekoše:"Uvući ćemo se među njih prije nego što doznaju i opaze nas:tada ćemo ih poubijati i tako osujetiti pothvat!"
6 A kad bi došli Židovi koji žive kraj njih, po deset bi nas puta upozoravali:"Idu protiv vas iz svih mjesta u kojima stanuju!"
7 Postavili smo se u nizinama, iza zida i na goletima; rasporedio sam narod po rodovima, s mačevima, kopljima i lukovima.
8 Kad sam vidio kako se boje, ustao sam i objavio velikašima, odličnicima i ostalom narodu ovo:"Ne bojte se ovih ljudi! Mislite na Gospoda, velikoga i strašnoga, i borite se za svoju braću, za sinove i kćeri svoje, za žene i kuće svoje!"
9 Kad su naši neprijatelji čuli da smo obaviješteni i da je Bog osujetio njihovu osnovu, mogli smo se vratiti k zidu, svaki svome poslu.
10 Ali je od toga dana samo polovica mojih momaka obavljala posao, a ostali su držali koplja, štitove, lukove i oklope, a glavari stajali iza doma Judina,
11 koji je gradio zid. I nosači tereta držali su oružje:jednom je rukom svaki radio svoj posao, a u drugoj mu bilo oružje.
12 Svaki je od graditelja, dok je radio, nosio mač pripasan uz bok. Trubač je stajao kraj mene.
13 Rekao sam velikašima, odličnicima i ostalom narodu:"Posao je velik i zamašan, a mi se rasuli po zidu, daleko jedni od drugih:
14 skupite se oko nas na mjesto gdje čujete glas trube, a Bog naš borit će se za nas."
15 Tako smo obavljali posao od rane zore do prvih zvijezda. Polovica je bila naoružana kopljima.
16 U to sam vrijeme još rekao narodu:"Svaki sa svojim slugom neka noći u Jeruzalemu:po redu ćemo noću stražariti, a danju raditi."
17 Ni ja, ni moja braća, ni moji momci, ni stražari koji su me pratili nismo skidali svojih haljina, svatko je držao pri ruci svoje oružje.
|
|