1 А кад би ујутру, учинише веће сви главари свештенички и старешине народне за Исуса да Га погубе.
2 И свезавши Га одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.
3 Тада видевши Јуда издајник Његов да Га осудише раскаја се, и врати тридесет сребрника главарима свештеничким и старешинама
4 Говорећи: Ја сагреших што издадох крв праву. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5 И бацивши сребрнике у цркви изидје, и отиде те се обеси.
6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.
7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.
8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.
9 Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цену цењенога кога су ценили синови Израиљеви;
10 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.
11 А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.
12 И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори.
13 Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче?
14 И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло.
15 А о сваком празнику пасхе беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.
16 А тада имаху знатног сужња по имену Варава.
17 И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозваног Христа?
18 Јер знаше да су Га из зависти предали.
19 А кад седјаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Немој се ти ништа мешати у суд тог праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.
20 А главари свештенички и старешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.
21 А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22 Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозваним Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.
23 Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно повикаше говорећи: Да се разапне.
24 А кад виде Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нисам крив у крви овог праведника: ви ћете видети.
25 И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на децу нашу.
26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.
27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.
28 И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.
29 И оплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на колена пред Њим ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30 И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави.
31 И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.
32 И излазећи надјоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да Му понесе крст.
33 И дошавши на место које се зове Голгота, то јест костурница,
34 Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије.
35 А кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацивши коцке;
36 И седјаху онде те Га чуваху.
37 И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38 Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране.
39 А који пролажаху хуљаху на Њ машући главама својим.
40 И говорећи: Ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божји, сидји с крста.
41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старешинама подсмевајући се говораху:
42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сидје сад с крста па ћемо га веровати.
43 Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји.
44 Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.
45 А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог.
46 А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
47 А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: Овај зове Илију.
48 И одмах отрча један од њих те узе сундјер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.
49 А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му помогне.
50 А Исус опет повика гласно и испусти душу.
51 И гле, завеса црквена раздре се надвоје од горњег краја до доњег; и земља се потресе, и камење се распаде;
52 И гробови се отворише, и усташе многа тела светих који су помрли;
53 И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, удјоше у свети град и показаше се многима.
54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај беше Син Божји.
55 И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.
56 Медју којима беше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.
57 А кад би увече, додје човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такодје био ученик Исусов.
58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело.
59 И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто;
60 И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.
61 А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, и седјаху према гробу.
62 Сутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,
63 И рекоше: Господару! Ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: После три дана устаћу.
64 Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не додју како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: Уста из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
65 Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.
66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.