Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
Матеј Chapter22
 
1 И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
 
2 Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
 
3 И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
 
4 Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; додјите на свадбу.
 
5 А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
 
6 А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
 
7 А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
 
8 Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
 
9 Идите дакле на раскршће и кога год надјете, дозовите на свадбу.
 
10 И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које надјоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
 
11 Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
 
12 И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
 
13 Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
 
14 Јер су многи звани, али је мало избраних.
 
15 Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
 
16 И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
 
17 Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
 
18 Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
 
19 Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
 
20 И рече им: Чији је образ овај и натпис?
 
21 И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
 
22 И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
 
23 Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
 
24 Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
 
25 У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
 
26 А тако и други, и трећи, све до седмог.
 
27 А после свих умре и жена.
 
28 О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
 
29 А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
 
30 Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као андјели Божји на небу.
 
31 А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
 
32 Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
 
33 И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
 
34 А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
 
35 И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
 
36 Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
 
37 А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
 
38 Ово је прва и највећа заповест.
 
39 А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
 
40 О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
 
41 А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
 
42 Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
 
43 Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
 
44 Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
 
45 Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
 
46 И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | [ Next ]