1 И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.
2 А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.
3 И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?
4 Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.
5 И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.
6 А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.
7 А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.
8 А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?
9 Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?
10 Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?
11 Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?
12 Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.
13 А кад додје Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?
14 А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.
15 Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?
16 А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.
17 И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.
18 А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.
19 И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.
20 Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.
21 Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
22 И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.
23 А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско.
24 Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.
25 Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.
26 Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?
27 Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с андјелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим.
28 Заиста вам кажем: имају неки медју овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом.