Bible-Server.org  
 
 
Praise the Lord, all ye nations      
Psalms 117:1       
 
enter keywords   match
 AND find keywords in

Home Page
1. Мојсијева
2. Мојсијева
3. Мојсијева
4. Мојсијева
5. Мојсијева
Исус Навин
Судије
Рута
1. Самуилова
2. Самуилова
1. Царевима
2. Царевима
1. Дневника
2. Дневника
Јездра
Немија
Јестира
Јов
Псалми
Приче Соломунове
Проповједник
Пјесма над пјесмама
Исаија
Јеремија
Плач Јеремијин
Језекиљ
Данило
Осија
Јоило
Амос
Авдија
Јона
Михеј
Наум
Авакум
Софонија
Агеј
Захарија
Малахија
Матеј
Марко
Лука
Јован
Дјела апостолска
Римљанима
1. Коринћанима
2. Коринћанима
Галатима
Ефесцима
Филибљанима
Колошанима
1. Солуњанима
2. Солуњанима
1. Тимотију
2. Тимотију
Титу
Филимону
Јеврејима
Јаков
1. Петрова
2. Петрова
1. Јованова
2. Јованова
3. Јованова
Јуда
Откривење
 
 

 
 
translate into
2. Самуилова Chapter13
 
1 А потом се догоди: Авесалом син Давидов имаше лепу сестру по имену Тамару, и замилова је Амнон, син Давидов.
 
2 И тужаше Амнон тако да се разболе ради Тамаре сестре своје; јер беше девојка, те се Амнону чињаше тешко да јој учини шта.
 
3 А имаше Амнон пријатеља, коме име беше Јонадав син Саме брата Давидовог; и Јонадав беше врло домишљат.
 
4 И рече му: Што се тако сушиш, царев сине, од дана на дан? Не би ли ми казао? А Амнон му рече: Љубим Тамару сестру Авесалома брата свог.
 
5 Тада му рече Јонадав: Лези у постељу своју, и учини се болестан; па кад додје отац твој да те види, ти му реци: Нека додје Тамара сестра моја да ме нахрани, и да зготови пред мојим очима јело да гледам, и из њене руке да једем.
 
6 И Амнон леже и учини се болестан; и кад додје цар да га види, рече Амнон цару: Нека додје Тамара сестра моја и зготови преда мном два јелца да једем из њене руке.
 
7 Тада Давид посла к Тамари кући, и поручи јој: Иди у кућу брата свог Амнона и зготови му јело.
 
8 И Тамара отиде у кућу брата свог Амнона, и он лежаше; и узе брашна и замеси и зготови јело пред њим и скува.
 
9 Потом узе тавицу и изручи преда њ; али Амнон не хте јести, него рече: Кажите нека изидју сви који су код мене. И изидјоше сви.
 
10 Тада рече Амнон Тамари: Донеси то јело у клет да једем из твоје руке. И Тамара узе јело што беше зготовила, и донесе Амнону брату свом у клет.
 
11 А кад му пружи да једе, он је ухвати и рече јој: Ходи, лези са мном, сестро моја!
 
12 А она му рече: Не, брате, немој ме осрамотити, јер се тако не ради у Израиљу, не чини то безумље.
 
13 Куда бих ја са срамотом својом? А ти би био као који од најгорих људи у Израиљу. Него говори цару; он ме неће теби одрећи.
 
14 Али је он не хте послушати, него савладавши је осрамоти је и облежа је.
 
15 А после омрзе на њу Амнон веома, те мржња којом мржаше на њу беше већа од љубави којом је пре љубљаше. И рече јој Амнон: Устани, одлази.
 
16 А она му рече: То ће бити веће зло од оног које си ми учинио што ме тераш. Али је он не хте послушати.
 
17 Него викну момка који га служаше, и рече му: Води ову од мене напоље, и закључај врата за њом.
 
18 А она имаше на себи шарену хаљину, јер такве хаљине ношаху царске кћери док су девојке. И слуга његов изведе је напоље, и закључа за њом врата.
 
19 Тада Тамара посу се пепелом по глави и раздре шарену хаљину коју имаше на себи, и метну руку своју на главу, и отиде вичући.
 
20 А брат њен Авесалом, рече јој: Да није Амнон брат твој био с тобом? Али, сестро моја, ћути, брат ти је, не мисли о том. И тако оста Тамара осамљена у кући брата свог Авесалома.
 
21 И цар Давид чувши све ово разгневи се врло.
 
22 Авесалом пак не говораше с Амноном ни ружно ни лепо; јер Авесалом мржаше на Амнона што му осрамоти сестру Тамару.
 
23 А после две године кад се стрижаху овце Авесаломове у Вал-Асору, који је код Јефрема, он позва све синове цареве.
 
24 И додје Авесалом к цару и рече му: Ево, сад се стрижу овце слузи твом; нека подје цар и слуге његове са слугом својим.
 
25 Али цар рече Авесалому: Немој, сине, немој да идемо сви, да ти не будемо на теготу. И премда наваљиваше, опет не хте ићи, него га благослови.
 
26 А Авесалом рече: Кад ти нећеш, а оно нека иде с нама Амнон брат мој. А цар му рече: Што да иде с тобом?
 
27 Али навали Авесалом на њ, те пусти с њим Амнона и све синове царске.
 
28 Тада Авесалом заповеди момцима својим говорећи: Пазите, кад се срце Амнону развесели од вина, и ја вам кажем: Убијте Амнона; тада га убијте; не бојте се, јер вам ја заповедам, будите слободни и храбри.
 
29 И учинише с Амноном слуге Авесаломове како им заповеди Авесалом. Тада усташе сви синови цареви и појахаше свак своју мазгу и побегоше.
 
30 А докле још беху на путу, додје глас Давиду да је Авесалом побио све синове цареве, да није остао од њих ни један.
 
31 Тада уставши цар раздре хаљине своје, и леже на земљу, и све слуге његове које стајаху око њега раздреше хаљине своје.
 
32 А Јонадав син Саме брата Давидовог проговори и рече: Нека не говори господар мој да су побили сву децу, цареве синове; погинуо је само Амнон, јер Авесалом беше тако наумио од оног дана кад Амнон осрамоти Тамару сестру његову.
 
33 Нека дакле цар господар мој не мисли о том у срцу свом говорећи: Сви синови цареви погибоше; јер је само Амнон погинуо.
 
34 А Авесалом побеже. А момак на стражи подиже очи своје и угледа, а то многи народ иде к њему покрај горе.
 
35 И Јонадав рече цару: Ево иду синови цареви; као што је казао слуга твој, тако је било.
 
36 И кад изрече, а то синови цареви додјоше, и подигавши глас свој плакаше; а и цар и све слуге његове плакаше врло.
 
37 Авесалом пак побеже и отиде к Талмају сину Амијудовом цару гесурском. А Давид плакаше за сином својим сваки дан.
 
38 А кад Авесалом утече и додје у Гесур, оста онде три године.
 
39 Потом зажеле цар Давид отићи к Авесалому, јер се утеши за Амноном што погибе.
 
 

  [ Prev ] 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | [ Next ]