|
|
2. Самуилова Chapter15
1 А после тога набави себи Авесалом кола и коња и педесет људи, који трчаху пред њим.
2 И устајаше рано Авесалом, и стајаше крај пута код врата; и ко год имаше парницу и идјаше цару на суд, Авесалом га дозиваше к себи и говораше: Из ког си града? А кад би онај одговорио: Слуга је твој из тог и тог племена Израиљевог,
3 Тада би му рекао Авесалом: Видиш, твоја је ствар добра и праведна, али те нема ко саслушати код цара.
4 Још говораше Авесалом: Кад бих ја био постављен да судим у земљи! Да сваки к мени долази који има посла на суду, ја бих му дао правицу.
5 И кад би му ко приступио да му се поклони, он би пружио руку своју, те би га ухватио и пољубио.
6 Тако чињаше Авесалом са сваким Израиљцем, који долажаше на суд к цару; и Авесалом примамљиваше срца људи Израиљаца.
7 А кад продје четрдесет година, рече Авесалом цару: Да отидем у Хеврон да извршим завет који сам заветовао Господу.
8 Јер кад седјах у Гесуру у Сирији, учини завет слуга твој рекавши: Ако ме Господ одведе натраг у Јерусалим, послужићу Господу.
9 А цар му рече: Иди с миром. И он се подиже и отиде у Хеврон.
10 И разасла Авесалом по свим племенима Израиљевим уходе поручивши: Кад чујете трубе да затрубе, реците: Зацари се Авесалом у Хеврону.
11 А с Авесаломом отиде двеста људи из Јерусалима позваних; али отидоше у простоти својој не знајући ништа.
12 А Авесалом посла и по Ахитофела Гилоњанина, саветника Давидовог, да додје из града свог Гилона, кад приношаше жртве. И буна поста јака, и народ се све више стецаше к Авесалому.
13 Тада додје гласник к Давиду и рече: Срце Израиљу приста за Авесаломом.
14 А Давид рече свим слугама својим које беху с њим у Јерусалиму: Устајте, да бежимо; иначе нећемо утећи од Авесалома; брже похитајте, да не похита он и не стигне нас и обори на нас зло, и града не окрене под мач.
15 А слуге цареве рекоше цару: Шта је год воља цару господару нашем, ево слуга твојих.
16 И отиде цар пешице и сав дом његов; само десет жена иноча остави цар да му чувају кућу.
17 И када отиде цар и сав народ пешице, уставише се на једном месту подалеко.
18 А све слуге његове идјаху уза њ, и сви Херетеји и сви Фелетеји; и сви Гетеји, шест стотина људи, који беху дошли пешке из Гата, идјаху пред царем.
19 И рече цар Итају Гетејину: Што и ти идеш с нама? Врати се и остани код цара; јер си странац и опет ћеш отићи у своје место.
20 Јуче си дошао, па зар данас да те крећем да се потуцаш с нама? Ја ћу ићи куда могу, а ти се врати и одведи натраг браћу своју. Нека милост и вера буде с тобом.
21 А Итај одговори цару и рече: Тако жив да је Господ и тако да је жив цар господар мој, где буде цар господар мој, било на смрт или на живот, онде ће бити и слуга твој.
22 Тада рече Давид Итају: А ти ходи. И тако подје Итај Гетејин са свим људима својим и свом децом што беху с њим.
23 И сва земља плакаше гласно и сав народ прелажаше. И тако цар предје преко потока Кедрона, и сав народ предје идући к пустињи.
24 А гле, и Садок беше онде и сви Левити с њим носећи ковчег завета Божијег; и спустише ковчег Божји, а подје и Авијатар, докле сав народ изидје из града.
25 И рече цар Садоку: Носи ковчег Божји натраг у град; ако надјем милост пред Господом, Он ће ме довести натраг, и даће ми да опет видим Њега и дом Његов.
26 Ако ли овако каже: Ниси ми мио; ево ме, нека учини са мном шта му буде воља.
27 Још рече цар Садоку свештенику: Ниси ли ти виделац? Врати се у град с миром, и Ахимас син твој и Јонатан син Авијатаров, два сина ваша с вама.
28 Видите, ја ћу се забавити у пољу у пустињи докле не додје од вас гласник да ми јави.
29 И тако Садок и Авијатар однесоше ковчег Божји натраг у Јерусалим, и осташе онде.
30 А Давид идјаше уз гору маслинску, и идући плакаше, и покривене главе и бос идјаше; тако и сав народ, који беше с њим, сваки покривене главе идјаше, и идући плакаше.
31 Тада јавише Давиду и рекоше му. Ахитофел је медју онима који се побунише с Авесаломом. А Давид рече: Разбиј намеру Ахитофелову, Господе!
32 И кад Давид додје наврх горе, где се хтеде поклонити Богу, гле, срете га Хусај Архијанин раздрте хаљине и главе посуте прахом.
33 И рече му Давид: Ако подјеш са мном бићеш ми на теготу.
34 Али да се вратиш у град и кажеш Авесалому: Бићу твој слуга царе! Био сам дуго слуга твом оцу, а сада ћу тако бити теби слуга; разбићеш ми намеру Ахитофелову.
35 И свештеници Садок и Авијатар неће ли бити с тобом? Шта год чујеш из куће цареве, докажи Садоку и Авијатару свештеницима.
36 Ето, онде су с њима два сина њихова, Ахимас Садоков и Јонатан Авијатаров, по њима ми јављајте шта год дочујете.
37 И отиде у град Хусај пријатељ Давидов, и Авесалом додје у Јерусалим.
|
|