|
|
Псалми Chapter89
1 Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 &qуот;Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Довека ћу утврдјивати семе твоје и престо твој уредјивати од колена до колена.&qуот;
5 Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом медју синовима Божијим?
7 Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: &qуот;Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Надјох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима.&qуот;
38 А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49 Где су предјашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Благословен Господ увек! Амин, амин.
|
|