|
|
Псалми Chapter107
1 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвождје;
11 Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Свако се јело гадило души њиховој, и додјоше до врата смртних.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
|
|