|
|
Језекиљ Chapter8
1 А шесте године, шестог месеца, дана петог, кад седјах у својој кући и старешине Јудине седјаху преда мном, паде онде на ме рука Господа Господа.
2 И видех, а то облик на очи као огањ, од бедара Му доле беше огањ, а од бедара горе беше као светлост, као јака светлост.
3 И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух медју небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на север, где стајаше идол од ревности, који дражи на ревност.
4 И гле, онде беше слава Бога Израиљевог на очи као она што је видех у пољу.
5 И рече ми: Сине човечји, подигни очи своје к северу. И подигох очи своје к северу, и гле, са севера на вратима олтарским беше онај идол од ревности на уласку.
6 Потом ми рече: Сине човечји, видиш ли шта ти раде? Велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видети већих гадова.
7 И одведе ме на врата од трема, и погледах, а то једна рупа у зиду.
8 А Он ми рече: Сине човечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата.
9 Тада ми рече: Удји и види опаке гадове које чине ту.
10 И ушавши видех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљевог беху написани по зиду свуда унаоколо.
11 И пред њима стајаше седамдесет људи измедју старешина дома Израиљевог с Јазанијом, сином Сафановим, који стајаше медју њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.
12 Тада ми рече: Видиш ли, сине човечји, шта чине старешине дома Израиљевог у мраку свак у својој писаној клети? Јер говоре: Не види нас Господ, оставио је Господ ову земљу.
13 Потом ми рече: Још ћеш видети већих гадова које они чине.
14 И одведе ме на врата дома Господњег која су са севера; и гле, жене седјаху и плакаху за Тамузом.
15 И рече ми: Јеси ли видео, сине човечји? Још ћеш видети већих гадова од тих.
16 И одведе ме у трем унутрашњи дома Господњег; и гле, на уласку у цркву Господњу измедју трема и олтара беше око двадесет и пет људи окренутих ледјима к цркви Господњој, лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку.
17 Тада ми рече: Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудином што чине те гадове које чине овде? Него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим.
18 Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати гласно у моје уши, нећу их услишити.
|
|