|
|
2. Царевима Chapter6
1 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
2 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.
3 А један рече: Буди вољан, подји и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.
4 И тако подје с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.
5 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.
6 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
7 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.
8 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.
9 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
10 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
11 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?
12 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.
13 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
14 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
15 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изадје, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?
16 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
17 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
18 А кад подјоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
19 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.
20 А кад додјоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.
21 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
22 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
23 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
24 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изадје и опколи Самарију.
25 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
26 И кад цар идјаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!
27 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?
28 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
29 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
30 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад идјаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
31 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
32 А Јелисије седјаше у својој кући, и старешине седјаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не додје послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад додје послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
33 И док још говораше с њима, гле, послани додје к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
|
|