|
|
1. Царевима Chapter19
1 А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем.
2 Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: Тако да учине богови и тако да додаду, ако сутра у ово доба не учиним од тебе шта је од кога год тих.
3 А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и додје у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог.
4 А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеле да умре, и рече: Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.
5 Потом леже и заспа под смреком. А гле, андјео такну га и рече му: Устани, једи.
6 А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет.
7 А андјео Господњи додје опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек.
8 А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле додје на гору Божју Хорив.
9 А онде удје у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња додје му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?
10 А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
11 А Он рече: Изидји и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра додје трус; али Господ не беше у трусу;
12 А иза труса додје огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња додје глас тих и танак.
13 А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, додје му глас говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?
14 А он рече: Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет Твој, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.
15 Тада му рече Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, и кад додјеш помажи Азаила за цара над сиријом.
16 А Јуја, сина Нимсијиног, помажи за цара над Израиљем, а Јелисија, сина Сафатовог из Авел-Меоле помажи за пророка место себе.
17 Јер ко утече од мача Азаиловог њега ће погубити Јуј; а ко утече од мача Јујевог њега ће погубити Јелисије.
18 Али сам оставио у Израиљу седам хиљада, који ни један не савише колена пред Валом, нити га устима својим целиваше.
19 И отиде од њега и надје Јелисија, сина Сафатовог где оре, и дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестог; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој.
20 А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: Да целујем оца свог и матер своју; па ћу ићи за тобом. А он му рече: Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?
21 И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скува месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.
|
|