|
|
1. Царевима Chapter9
1 А кад Соломун сврши дом Господњи и дом царски и све што жељаше Соломун и рад беше начинити,
2 Јави се Господ Соломуну други пут, као што му се беше јавио у Гаваону;
3 И рече му Господ: Услишио сам молбу твоју и молитву твоју, којом си ми се молио; осветио сам тај дом који си сазидао да ту наместим име своје до века; и очи ће моје и срце моје бити онде вазда.
4 А ти ако узидеш преда мном као је ишао Давид отац твој с целим и правим срцем творећи све што сам ти заповедио и држећи уредбе моје и законе моје,
5 Утврдићу престо царства твог над Израиљем вавек, као што сам казао Давиду оцу твом говорећи: Неће ти нестати човека на престолу Израиљевом.
6 Али ако се ви и синови ваши одвратите од мене и не уздржите заповести моје и уредбе моје које сам вам дао, и отидете и станете служити другим боговима и клањати им се,
7 Тада ћу истребити Израиља са земље, коју сам вам дао, и овај дом, који сам посветио имену свом, одбацићу од себе, и Израиљ ће постати прича и подсмех медју свим народима;
8 А дом овај колико је славан, ко год продје мимо њ, зачудиће се и запиштаће, и рећи ће: Зашто учини Господ ово од ове земље и од овог дома?
9 И одговараће се: Јер одусташе Господа Бога свог, који изведе оце њихове из земље мисирске, и узеше друге богове, и клањаше им се и служише им; зато пусти на њих Господ све ово зло.
10 А кад продје двадесет година, у које сазида Соломун ова два дома, дом Господњи и дом царски,
11 А Хирам, цар тирски даде Соломуну дрва кедрових и дрва јелових и злата колико му год воља беше, тада цар Соломун даде Хираму двадесет градова у земљи галилејској.
12 И додје Хирам из Тира да види градове које му даде Соломун, али не бише му по вољи.
13 Па рече: Какви су то градови што си ми их дао, брате? И назва их земља Кавул; и оста им то име до данас.
14 А Хирам беше послао цару сто и двадесет таланата злата.
15 И тако цар Соломун одреди људе, те сазида дом Господњи и дом свој и Милон, и зидове око Јерусалима, и Асор и Мегидон и Гезер.
16 Јер Фараон, цар мисирски, изидје и узе Гезер, и спали га огњем и поби Хананеје који живљаху у граду, и даде га у прћију кћери својој, жени Соломуновој.
17 А Соломун сазида Гезер и Вет-Орон доњи.
18 И Валат и Тадмор у пустињи у земљи,
19 И све градове у којима Соломун имаше житнице, и градове у којима му беху кола, и градове у којима му беху коњици, и шта год Соломуну би воља зидати у Јерусалиму и на Ливану и у свој земљи царства свог.
20 И сав народ који беше остао од Амореја, Хетеја, Ферезеја, Јевеја и Јевусеја, који не беху од синова Израиљевих,
21 Синове њихове, који беху остали иза њих у земљи којих не могаше синови Израиљеви истребити, њих Соломун нагна да плаћају данак и робују до данашњег дана.
22 А од синова Израиљевих не учини ни једног робом, него беху војници и слуге његове и кнезови, војводе његове, и заповедници над колима његовим и над коњицима његовим.
23 И беше главних настојника над послом Соломуновим пет стотина и педесет, који управљаху народом који радјаше посао.
24 А кћи Фараонова пресели се из града Давидовог у дом свој, који јој сазида. Тада сазида и Милон.
25 И Соломун приношаше три пута на годину жртве паљенице и жртве захвалне на олтару који начини Господу, и кадјаше на олтару који беше пред Господом, кад сврши дом.
26 И ладје начини цар Соломун у Есион-Гаверу, који је код Елота на брегу црвеног мора у земљи едомској.
27 И посла Хирам на тим ладјама слуге своје, ладјаре веште мору, са слугама Соломуновим;
28 И додјоше у Офир, и узеше оданде злата четири стотине и двадесет таланата, и донесоше цару Соломуну.
|
|