|
|
5. Мојсијева Chapter2
1 Потом се вратисмо, и идосмо у пустињу к Црвеном Мору, као што ми заповеди Господ, и обилазисмо гору Сир дуго времена.
2 И рече ми Господ:
3 Доста сте обилазили ту гору, обрните се на север.
4 И заповеди народу и реци: Сада ћете прећи преко медје браће своје, синова Исавових, који живе у Сиру; и они ће вас се бојати, али се и ви добро чувајте.
5 Немојте заметати боја са њима, јер вам нећу дати земље њихове ни стопе, јер сам дао Исаву гору Сир у наследство.
6 Јела купујте од њих за новце, и једите; и воду купујте од њих за новце, и пијте.
7 Јер те је Господ Бог твој благословио у сваком послу руку твојих; и зна пут твој по овој великој пустињи, и ево четрдесет година беше с тобом Господ Бог твој, и ништа ти није недостајало.
8 И продјосмо браћу своју, синове Исавове, који живе у Сиру, пољем од Елата и од Гесион-Гавера; и оданде савивши ударисмо преко пустиње моавске.
9 И Господ ми рече: Немој пакостити Моавцима ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље њихове у наследство; јер дадох синовима Лотовим у наследство Ар.
10 (Пре живљаху онде Емеји, народ велик и јак и висок као Енакими;
11 О њима се мислило да су дивови као и Енакими; али их Моавци зваху Емеји.
12 И Хореји живљаху пре у Сиру, али их синови Исавови истераше и истребише испред себе и населише се на њихово место, као што учини Израиљ у земљи свог наследства које му даде Господ.)
13 А сада устаните и предјите преко потока Зареда. И предјосмо преко потока Зареда.
14 А времена за које идосмо од Кадис-Варније па докле предјосмо преко потока Зареда, беше тридесет и осам година, докле не изумре у логору сав онај нараштај, људи за војску, као што им се беше заклео Господ.
15 Јер и рука Господња беше против њих потирући их из логора докле не помреше.
16 И кад сви ти људи за војску помреше у народу,
17 Рече ми Господ говорећи:
18 Ти ћеш данас прећи преко медје моавске код Ара;
19 И доћи ћеш близу синова Амонових; немој им пакостити ни заметати боја са њима, јер ти нећу дати земље амонске у наследство, јер је дадох синовима Лотовим у наследство.
20 (И за њу се мислило да је земља дивовска; у њој пре живљаху дивови, које Амонци зваху Замзуми.
21 Беху народ велик и јак и висок као Енакими; али их истреби Господ испред њих, те они преузеше земљу њихову и населише се на њихово место;
22 Као што учини синовима Исавовим, који живљаху у Сиру, јер истреби Хореје испред њих, и преузеше земљу њихову и осташе на њиховом месту до данас.
23 И Авеје, који живљаху у Асироту па до Газе, истребише Кафтореји, који изадјоше од Кафтора, и населише се на њихово место.)
24 Устаните, идите и предјите преко потока Арнона; гле, дао сам ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског и земљу његову; почни узимати наследство и завојшти на њ.
25 Данас почињем задавати страх и трепет од тебе народима под целим небом; који год чују за те, дрхтаће и препадаће се од тебе.
26 И послах посленике из пустиње Кедамота к Сиону, цару есевонском с мирним речима говорећи:
27 Да предјем преко твоје земље; управо ћу путем ићи, нећу свртати ни надесно ни налево.
28 Храну да ми дајеш за новце да једем, и воду за новце да ми дајеш да пијем, само да продјем пешице,
29 Као што ми учинише синови Исавови који живе у Сиру, и Моавци, који живе у Ару, докле не предјем преко Јордана у земљу коју нам даје Господ Бог наш.
30 Али не хте Сион, цар есевонски пустити да продјемо кроз његову земљу, јер Господ Бог твој учини те отврдну дух његов и срце његово поста упорно, да би га предао у твоје руке, као што се види данас.
31 И рече ми Господ: Гледај, почех предавати теби Сиона и земљу његову; почни узимати земљу његову да је наследиш.
32 И изидје пред нас Сион и сав народ његов на бој у Јасу.
33 И даде нам га Господ Бог наш, и убисмо га са синовима његовим и свим народом његовим.
34 И узесмо тада све градове његове, и побисмо људе по свим тим градовима, и жене и децу, не остависмо живог ниједног.
35 Само стоку запленисмо за се и плен што беше по градовима које узесмо.
36 Од Ароира који је на потоку Арнону, и од града који је у долини, па до Галада не беше града који би нам одолео: све то даде нам Господ Бог наш.
37 Само к земљи синова Амонових ниси приступио нити ка коме крају на потоку Јавоку, ни ка градовима у гори нити коме месту што је забранио Господ Бог наш.
|
|