|
|
Данило Chapter7
1 Прве године Валтасара, цара вавилонског, усни Данило сан и виде утвару главе своје на постељи; тада написа сан и приповеди укратко.
2 Данило проговори и рече: Видех у утвари својој ноћу, а то четири ветра небеска ударише се на великом мору.
3 И четири велике звери изидјоше из мора, свака другачија.
4 Прва беше као лав, и имаше крила орлова; гледах докле јој се крила поскубоше и подиже се са земље и стаде на ноге као човек, и срце људско даде јој се.
5 Потом, гле, друга звер беше као медвед, и стаде с једне стране, и имаше три ребра у устима медју зубима својим, и говораше јој се: Устани, једи много меса.
6 Потом видех, и гле, друга, као рис, имаше на ледјима четири крила као птица, и четири главе имаше звер, и даде јој се власт.
7 Потом видех у утварама ноћним, и гле, четврта звер, које се требаше бојати, страшна и врло јака, и имаше велике зубе гвоздене, једјаше и сатираше, и гажаше ногама остатак, и разликоваше се од свих звери предјашњих, и имаше десет рогова.
8 Гледах рогове, и гле, други мали рог израсте медју онима, а три прва рога ишчупаше се пред њим; и гле, очи као очи човечије беху на том рогу, и уста која говораху велике ствари.
9 Гледах докле се поставише престоли, и старац седе, на коме беше одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна, престо Му беше као пламен огњени, точкови Му као огањ разгорео.
10 Река огњена излажаше и течаше испред Њега, хиљада хиљада служаше Му, и десет хиљада по десет хиљада стајаху пред Њим; суд седе, и књиге се отворише.
11 Тада гледах ради гласа великих речи које говораше онај рог; и гледах докле не би убијена звер и тело јој се рашчини и даде се да изгори огњем.
12 И осталим зверима узе се власт, јер дужина животу беше им одредјена до времена и до рока.
13 Видех у утварама ноћним, и гле, као Син човечији идјаше са облацима небеским, и додје до старца и стаде пред Њим.
14 И даде Му се власт и слава и царство да Му служе сви народи и племена и језици; власт је Његова власт вечна, која неће проћи, и царство се Његово неће расути.
15 Мени Данилу пренеможе дух мој у телу мом, и утваре главе моје узнемирише ме.
16 Приступих к једном од оних који стајаху онде, и замолих га за истину од свега тога. И проговори ми и каза ми шта то значи:
17 Ове четири велике звери јесу четири цара, који ће настати на земљи.
18 Али ће свеци Вишњег преузети царство, и држаће царство на век и довека.
19 Тада зажелех знати истину о четвртој звери, која се разликоваше од свих и беше врло страшна, и имаше зубе гвоздене и нокте бронзане, и једјаше и сатираше, а остатак ногама гажаше,
20 И о десет рогова шта јој беху на глави, и о другом који израсте и три отпадоше пред њим, о рогу који имаше очи и уста која говораху велике ствари и беше по видјењу већи од других.
21 Гледах, и тај рог војеваше са свецима и надвладјиваше их,
22 Докле додје старац, и даде се суд свецима Вишњег, и приспе време да свеци преузму царство.
23 Овако рече: Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих царстава, и изјешће сву земљу и погазити и сатрти.
24 И десет рогова јесу десет царева, који ће настати из тог царства, а после њих настаће други, и он ће се разликовати од предјашњих, и покориће три цара.
25 И говориће речи на Вишњег, и потираће свеце Вишњег, и помишљаће да промени времена и законе; и даће му се у руке за време и за времена и за по времена.
26 Потом ће сести суд, и узеће му се власт, те ће се истребити и затрти сасвим.
27 А царство и власт и величанство царско под свим небом даће се народу светаца Вишњег; Његово ће царство бити вечно царство, и све ће власти Њему служити и слушати Га.
28 Овде је крај овој речи. А мене, Данила врло узнемирише мисли моје, и лице ми се све промени; али реч сачувах у срцу свом.
|
|