1 А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
2 А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
3 Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
4 А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
5 А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
6 А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
7 А кад он ово рече, постаде распра медју садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
8 Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни андјела ни духа; а фарисеји признају обоје.
9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се медју собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или андјео, да се не супротимо Богу.
10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сидју војници и да га отму измедју њих, и да га одведу у логор.
11 А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
12 А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
13 А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
14 Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
16 А син сестре Павлове чувши ову заседу додје и удје у логор и каза Павлу.
17 А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
19 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
20 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
21 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
22 А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
23 И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
25 И написа посланицу у којој овако говораше:
26 Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
27 Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак додјох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
29 Тада надјох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
30 И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
31 А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
32 А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
35 Рече: Испитаћу те кад супарници твоји додју. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.