|
|
Дјела апостолска Chapter7
1 А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?
2 А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
3 И рече му: Изидји из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и додји у земљу коју ћу ти ја показати.
4 Тада изидје из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
5 И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.
6 Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи тудјој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.
8 И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.
9 И старешине завидјаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
10 И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.
11 А додје глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
13 И кад додјоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
14 А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15 И Јаков сидје у Мисир, и умре, он и очеви наши.
16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.
17 И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
20 У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
22 И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
23 А кад му се навршиваше четрдесет година, додје му на ум да обидје браћу своју, синове Израиљеве.
24 И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
25 Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
26 А сутрадан додје медју такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
27 А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
28 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
29 А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
30 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе синајске андјео Господњи у пламену огњеном у купини.
31 А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
32 Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
33 А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.
34 Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сидјох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
35 Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком андјела који му се јави у купини.
36 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
37 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
38 Ово је онај што беше у цркви у пустињи с андјелом, који му говори на гори синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
39 Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
40 Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
41 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43 И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
44 Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
45 Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
46 Који надје милост у Бога, и измоли да надје место Богу Јаковљевом.
47 А Соломун Му начини кућу.
48 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49 Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?
50 Не створи ли рука моја све ово?
51 Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
52 Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
53 Који примисте закон наредбом андјеоском, и не одржасте.
54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
55 А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
56 И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
57 А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
60 Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.
|
|