|
|
Дјела апостолска Chapter14
1 У Иконији пак догоди се да они заједно удјоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.
2 А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.
3 Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.
4 А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.
5 А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,
6 Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.
7 И онамо проповедаху јевандјеље.
8 И један човек у Листри седјаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.
9 Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,
10 Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и ходјаше.
11 А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сидјоше к нама.
12 И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.
13 А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.
14 А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише медју народ вичући и говорећи:
15 Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јевандјеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;
16 Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:
17 И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.
18 И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,
19 Додјоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.
20 А кад га опколише ученици његови, устаде и удје у град, и сутрадан изидје с Варнавом у Дерву.
21 И проповедивши јевандјеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.
22 Утврдјујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.
23 И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.
24 И прошавши Писидију додјоше у Памфилију.
25 И говоривши реч Господњу у Перзи сидјоше у Аталију.
26 И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.
27 А кад додјоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
28 И осташе онде не мало времена с ученицима.
|
|