|
|
Дјела апостолска Chapter22
1 Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.
2 А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:
3 Ја сам човек Јеврејин, који сам родјен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.
4 Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,
5 Као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и идјах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.
6 А кад идјах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
7 И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
8 А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.
9 А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.
10 А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одредјено да чиниш.
11 И кад обневидех од силне светлости оне, водјаху ме за руку они који беху са мном, и додјох у Дамаск.
12 А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,
13 Дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.
14 А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:
15 Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.
16 И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.
17 А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,
18 И видех Га где ми говори: Похитај те изадји из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.
19 И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.
20 И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.
21 И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.
22 А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.
23 А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,
24 Заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.
25 И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?
26 А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.
27 А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
28 А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог градјанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
29 Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.
30 А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да додју главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.
|
|