|
|
Дјела апостолска Chapter13
1 А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2 А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3 Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4 Ови дакле послани од Духа Светог сидјоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5 И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6 А кад продјоше острво тја до Пафа, надјоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7 Који беше с намесником Срдјем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8 А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9 А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10 Рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине дјавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11 И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше водју.
12 Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13 А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, додјоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14 А они отишавши из Перге додјоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15 А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16 А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17 Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18 И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19 И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20 И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21 И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22 И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Надјох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23 Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24 Кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25 И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26 Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се медју вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27 Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28 И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29 И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30 А Бог васкрсе Га из мртвих.
31 И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32 И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33 Као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34 А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35 Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36 Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37 А ког Бог подиже не виде труљење.
38 Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39 И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40 Гледајте дакле да не додје на вас оно што је казано у пророцима:
41 Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42 А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43 А кад се сабор разидје, подјоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44 А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45 А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46 А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
47 Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48 А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
49 И реч се Божја разношаше по свој околини.
50 Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51 А они отресавши на њих прах са својих ногу додјоше у Иконију.
52 А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
|
|