1 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.
2 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.
3 Надјите дакле, браћо, медју собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.
4 А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.
5 И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.
6 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.
7 И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.
8 А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика медју људима.
9 Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
10 И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.
11 Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.
12 И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.
13 И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.
14 Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.
15 И погледавши на њ сви који седјаху на сабору видеше лице његово као лице андјела.