|
|
Дјела апостолска Chapter12
1 У оно пак време подиже Ирод цар руке да мучи неке од цркве.
2 И погуби Јакова брата Јовановог мачем.
3 И видевши да је то по вољи Јеврејима настави да ухвати и Петра (а беху дани пресних хлебова),
4 Ког и ухвати и баци у тамницу и предаде га четворици четвртника војничких да га чувају, и мишљаше га по пасхи извести пред народ.
5 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка.
6 А кад хтеде Ирод да га изведе, ону ноћ спаваше Петар медју двојицом војника, окован у двоје вериге, а стражари пред вратима чуваху тамницу.
7 И гле, андјео Господњи приступи, и светлост обасја по соби, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брже. И спадоше му вериге с руку.
8 А андјео му рече: Опаши се, и обуј опанке своје. И учини тако. И рече му андјео: Обуци хаљину своју, па хајде за мном.
9 И изишавши идјаше за њим, и не знаше да је то истина што андјео чињаше, него мишљаше да види утвару.
10 А кад продјоше прву стражу и другу и додјоше к вратима гвозденим која водјаху у град, она им се сама отворише; и изишавши продјоше једну улицу, и андјео одмах одступи од њега.
11 И кад додје Петар к себи рече: Сад заиста видим да Бог посла андјела свог те ме избави из руку Иродових и од свега чекања народа јеврејског.
12 И размисливши додје кући Марије матере Јована који се зваше Марко, где беху многи сабрани и мољаху се Богу.
13 А кад куцну Петар у врата од двора, приступи девојка по имену Рода, да чује.
14 И познавши глас Петров од радости не отвори врата, него утрча и каза да Петар стоји пред вратима.
15 А они јој рекоше: Јеси ли ти луда? А она потврдјиваше да је тако. А они говораху: Андјео је његов.
16 А Петар једнако куцаше. А кад отворише, видеше га, и удивише се.
17 А он махнувши на њих руком да ћуте, каза им како га Господ изведе из тамнице; и рече јавите ово Јакову и браћи. И изишавши отиде на друго место.
18 А кад би дан, беше не мала буна медју војницима, шта то би од Петра.
19 А кад га Ирод заиска и не надје, онда испита стражаре, и заповеди да их одведу; и изишавши из Јудеје у Ћесарију онамо живљаше.
20 Јер се Ирод срдјаше на Тирце и Сидонце. Али они једнодушно додјоше к њему, и узевши на своју руку Власта, постељника царевог, искаху мира, јер се њихове земље храњаху од његовог царства.
21 А у одредјени дан обуче се Ирод у царску хаљину, и седавши на престо говораше им;
22 А народ викаше: Ово је глас Божји, а не човечији.
23 Али уједанпут удари га андјео Господњи: јер не даде славе Богу; и будући изједен од црви издахну.
24 А реч Божија растијаше и множаше се.
25 А Варнава и Савле предавши помоћ вратише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом Јована који се зваше Марко.
|
|