|
|
Приче Соломунове Chapter1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад додје чега се бојите;
27 Кад као пустош додје чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад додје, кад навали на вас невоља и мука.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
|
|