|
|
1. Мојсијева Chapter30
1 А Рахиља видевши где не радја деце Јакову, позавиде сестри својој; и рече Јакову: Дај ми деце, или ћу умрети.
2 А Јаков се расрди на Рахиљу, и рече: Зар сам ја а не Бог који ти не да порода?
3 А она рече: Ето робиње моје Вале, лези с њом, нека роди на мојим коленима, па ћу и ја имати деце од ње.
4 И даде му Валу робињу своју за жену, и Јаков леже с њом.
5 И затрудне Вала, и роди Јакову сина.
6 А Рахиља рече: Господ ми је судио и чуо глас мој, те ми даде сина. Зато му надеде име Дан.
7 И Вала робиња Рахиљина затрудне опет, и роди другог сина Јакову;
8 А Рахиља рече: Борах се жестоко са сестром својом, али одолех. И надеде му име Нефталим.
9 А Лија видевши где преста радјати узе Зелфу робињу своју и даде је Јакову за жену.
10 И роди Зелфа робиња Лијина Јакову сина;
11 И Лија рече: Додје чета. И надеде му име Гад.
12 Опет роди Зелфа робиња Лијина другог сина Јакову;
13 И рече Лија: Благо мени, јер ће ме блаженом звати жене. Зато му надеде име Асир.
14 А Рувим изидје у време жетве пшеничне и надје мандрагору у пољу, и донесе је Лији матери својој. А Рахиља рече Лији: Дај ми мандрагору сина свог.
15 А она јој рече: Мало ли ти је што си ми узела мужа? Хоћеш да ми узмеш и мандрагору сина мог? А Рахиља јој рече: Нека ноћас спава с тобом за мандрагору сина твог.
16 И увече кад се Јаков враћаше из поља, изидје му Лија на сусрет и рече: Спаваћеш код мене, јер те купих за мандрагору сина свог. И спава код ње ону ноћ.
17 А Бог услиши Лију, те она затрудне, и роди Јакову петог сина.
18 И рече Лија: Господ ми даде плату моју што дадох робињу своју мужу свом. И надеде му име Исахар.
19 И затрудне Лија опет, и роди Јакову шестог сина;
20 И рече Лија: Дарива ме Господ даром добрим; да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, јер му родих шест синова. Зато му надеде име Завулон.
21 Најпосле роди кћер, и надеде јој има Дина.
22 Али се Господ опомену Рахиље; и услишивши је отвори јој материцу.
23 И затрудне, и роди сина, и рече: Узе Бог срамоту моју.
24 И надеде му име Јосиф, говорећи: Нека ми дода Господ још једног сина.
25 А кад Рахиља роди Јосифа, рече Јаков Лавану: Пусти ме да идем у своје место и у своју земљу.
26 Дај ми жене моје, за које сам ти служио, и децу моју, да идем, јер знаш како сам ти служио.
27 А Лаван му рече: Немој, ако сам нашао милост пред тобом; видим да ме је благословио Господ тебе ради.
28 И још рече: Ишти колико хоћеш плате, и ја ћу ти дати.
29 А Јаков му одговори: Ти знаш како сам ти служио и каква ти је стока постала код мене.
30 Јер је мало било што си имао докле ја не додјох; али се умножи веома, јер те Господ благослови кад ја додјох. Па кад ћу и ја тако себи кућу кућити?
31 И рече му Лаван: Шта хоћеш да ти дам? А Јаков одговори: Не треба ништа да ми даш; него ћу ти опет пасти стоку и чувати, ако ћеш ми учити ово:
32 Да задјем данас по свој стоци твојој, и одлучим све што је шарено и с белегом, и све што је црно измедју оваца, и шта је с белегом и шарено измедју коза, па шта после буде тако, оно да ми је плата.
33 Тако ће ми се после посведочити правда моја пред тобом кад додјеш да видиш заслугу моју: Шта год не буде шарено ни с белегом ни црно измедју оваца и коза у мене, биће крадено.
34 А Лаван рече: Ето, нека буде како си казао.
35 И одлучи Лаван исти дан јарце с белегом и шарене и све козе с белегом и шарене, и све на чем беше шта бело, и све црно измедју оваца, и предаде синовима својим.
36 И остави даљине три дана хода измедју себе и Јакова. И Јаков пасаше осталу стоку Лаванову.
37 И узе Јаков зелених прутова тополових и лескових и кестенових, и нагули их до белине која беше на прутовима.
38 И меташе нагуљене прутове пред стоку у жлебове и корита кад долажаше стока да пије, да би се упаљивала кад додје да пије.
39 И упаљиваше се стока гледајући у прутове, и шта се младјаше беше с белегом, прутасто и шарено.
40 И Јаков одлучиваше млад, и обраћаше стадо Лаваново да гледа у шарене и у све црне; а своје стадо одвајаше и не обраћаше га према стаду Лавановом.
41 И кад се год упаљиваше стока рана, меташе Јаков прутове у корита пред очи стоци да би се упаљивала гледајући у прутове;
42 А кад се упаљиваше позна стока, не меташе; тако позне биваху Лаванове а ране Јаковљеве.
43 И тако се тај човек обогати врло, те имаше много стоке и слуга и слушкиња и камила и магараца.
|
|