|
|
1. Мојсијева Chapter12
1 И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати.
2 И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.
3 Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.
4 Тада подје Аврам, као што му каза Господ, и с њим подје Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад подје из Харана.
5 И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и подјоше у земљу хананску, и додјоше у њу.
6 И подје Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи.
7 И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.
8 После отиде оданде на брдо, које је према истоку од Ветиља, и онде разапе шатор свој, те му Ветиљ беше са запада а Гај с истока; и онде начини Господу жртвеник, и призва име Господње.
9 Оданде отиде Аврам даље идући на југ.
10 Али наста глад у оној земљи, те Аврам сидје у Мисир да се онде склони; јер глад беше велика у оној земљи.
11 А кад се приближи да већ удје у Мисир, рече Сари жени својој: Гле, знам да си жена лепа у лицу.
12 Зато кад те виде Мисирци рећи ће: Ово му је жена. Па ће ме убити, а тебе ће оставити у животу.
13 Него хајде кажи да си ми сестра, те ће мени бити добро тебе ради и остаћу у животу уз тебе.
14 И кад додје Аврам у Мисир, видеше Мисирци жену да је врло лепа.
15 И видеше је кнезови Фараонови, и хвалише је пред Фараоном. И узеше је у двор Фараонов.
16 И он чињаше добро Авраму ње ради, те имаше оваца и говеда и магараца и слуга и слушкиња и магарица и камила.
17 Али Господ пусти велика зла на Фараона и на дом његов ради Саре жене Аврамове.
18 Тада дозва Фараон Аврама и рече му: Шта ми то учини? Зашто ми ниси казао да ти је жена?
19 Зашто си казао: Сестра ми је? Те је узех за жену. Сад ето ти жене, узми је, па иди.
20 И Фараон заповеди људима за њ, те га испратише и жену његову и шта год имаше.
|
|