|
|
1. Мојсијева Chapter24
1 А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;
2 И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,
3 Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом измедју кћери ових Хананеја, медју којима живим;
4 Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.
5 А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?
6 А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.
7 Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати андјела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.
8 Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.
9 И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.
10 Тада слуга узе десет камила измедју камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши додје у Месопотамију до града Нахоровог.
11 И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе градјанке да захватају воде;
12 И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.
13 Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а градјанке ће доћи да захватају воде.
14 Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.
15 И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, додје с крчагом на рамену.
16 И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сидје на извор, и наточи крчаг, и подје;
17 А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.
18 А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.
19 И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.
20 И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.
21 А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.
22 А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.
23 И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?
24 А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.
25 Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.
26 Тада човек савивши се поклони се Господу,
27 И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.
28 А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.
29 А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,
30 Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; додје к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.
31 И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.
32 И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;
33 И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.
34 Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.
35 А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.
36 И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.
37 А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене измедју кћери ових Хананеја, медју којима живим;
38 Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.
39 А ја рекох господару свом:
40 Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.
41 А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће андјела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.
42 Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.
43 И кад додјох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,
44 Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка додје да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,
45 А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.
46 Ја још не изговорих у срцу свом, а додје Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.
47 А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.
48 И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;
49 И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да надјем кћер брата господара свог за сина његовог.
50 Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.
51 А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.
52 А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;
53 И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такодје и брату њеном и матери њеној даде дарове.
54 Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.
55 А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.
56 А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.
57 Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.
58 И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.
59 И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.
60 И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!
61 И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и подјоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.
62 А Исак идјаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;
63 А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.
64 И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,
65 И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.
66 И приповеди слуга Исаку све што је свршио.
67 И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.
|
|