|
|
1. Мојсијева Chapter19
1 А увече додјоше два андјела у Содом; а Лот седјаше на вратима содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
2 И рече: Ходите, господо, у кућу слуге свог, и преноћите и оперите ноге своје; па сутра рано кад устанете подјите својим путем. А они рекоше: Не, него ћемо преноћити на улици.
3 Али он навали на њих, те се увратише к њему и удјоше у кућу његову, и он их угости, и испече хлебова пресних, и једоше.
4 И још не беху легли, а градјани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свих крајева,
5 И викаху Лота и говораху му: Где су људи што додјоше синоћ к теби? Изведи их к нама да их познамо.
6 А Лот изидје к њима пред врата затворивши врата за собом,
7 И рече им: Немојте, браћо, чинити зла.
8 Ево имам две кћери, које још не познаше човека; њих ћу вам извести, па чините с њима шта вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су зато ушли под мој кров.
9 А они рекоше: Ходи амо. Па онда рекоше: Овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човека, на Лота, и стадоше истављати врата.
10 А она два човека дигоше руке, и увукоше Лота себи у кућу, и затворише врата.
11 А људе што беху пред вратима кућним уједанпут ослепише од најмањег до највећег, те не могаху наћи врата.
12 Тада она два човека рекоше Лоту: Ако имаш овде још кога свог, или зета или сина или кћер, или кога год свог у овом граду, гледај нек иду одавде;
13 Јер хоћемо да затремо место ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
14 И изидје Лот, и каза зетовима својим, за које хтеде дати кћери своје, и рече им: Устајте, идите из места овог, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима његовим учини да се шали.
15 А кад зора забеле, навалише андјели на Лота говорећи: устани, узми жену своју, и две кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тог.
16 А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и две кћери његове, јер га беше жао Господу и изведоше га и пустише га иза града.
17 И кад их изведоше напоље, рече један: Избави душу своју и не обзири се натраг и у целој овој равни да ниси стао; бежи на оно брдо да не погинеш.
18 А Лот им рече: Немој, Господе!
19 Гле, слуга твој надје милост пред Тобом, и милост је Твоја превелика коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
20 Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бежимо онамо; та мали је, те ћу остати жив.
21 А он му рече: Ето послушаћу те и зато, и нећу затрти града, за који рече.
22 Брже бежи онамо; јер не могу чинити ништа док не стигнеш онамо. Зато се прозва онај град Сигор.
23 И кад сунце ограну по земљи, Лот додје у Сигор.
24 Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
25 И затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
26 Али жена Лотова беше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
27 А сутрадан рано уставши Аврам, отиде на место где је стајао пред Господом;
28 И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
29 Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затре градове где живеше Лот.
30 А Лот отиде из Сигора и стани се на оном брду с две кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живеше у пећини с две кћери своје.
31 А старија рече младјој: Наш је отац стар, а нема никога на земљи да додје к нама, као што је обичај по свој земљи.
32 Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
33 И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
34 А сутрадан рече старија младјој: Гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и довече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале семе оцу свом.
35 Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши младја леже с њим, и он не осети ни кад она леже ни кад устаде.
36 И обе кћери Лотове затруднеше од оца свог.
37 И старија роди сина, и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана.
38 Па и младја роди сина, и надеде му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана.
|
|