|
|
Језекиљ Chapter34
1 Опет ми додје реч Господња говорећи:
2 Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?
3 Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.
4 Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.
5 И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.
6 Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.
7 Зато, пастири, чујте реч Господњу;
8 Тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу;
9 Зато, пастири, чујте реч Господњу;
10 Овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.
11 Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.
12 Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно.
13 И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.
14 На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим.
15 Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.
16 Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.
17 А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити измедју овце и овце, измедју овнова и јараца.
18 Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?
19 А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.
20 Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити измедју овце дебеле и овце мршаве.
21 Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,
22 Зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу измедју овце и овце.
23 И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир.
24 А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез медју њима. Ја Господ рекох.
25 И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама.
26 И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.
27 И дрвета ће пољска радјати свој род, и земља ће радјати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише.
28 И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити.
29 И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.
30 И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.
31 А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.
|
|