|
|
Језекиљ Chapter24
1 Потом године девете, десетог месеца, десетог дана, додје ми реч Господња говорећи:
2 Сине човечји, запиши име овог дана, овог истог дана; у тај дан додје цар вавилонски на Јерусалим.
3 И кажи причу том дому одметничком, и реци им: Овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде.
4 Сложи у њ делове, све добре делове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију.
5 Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскувају у њему.
6 Јер овако вели Господ Господ: Тешко граду крвничком, лонцу, на коме стоји загорел, с ког неће да сидје загорел; повади део по део; жреб да се не баци за њ.
7 Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом.
8 Распаливши гнев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије.
9 Зато овако говори Господ Господ: Тешко граду крвничком! И ја ћу наложити велик огањ.
10 Нанеси дрва, и распали огањ, нека се страши месо, зачини корењем, и кости нека изгоре.
11 Метни га празног на живо угљевље да се угреје и изгори бронза његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загорели његове.
12 Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загорел његова; у огањ ће загорел његова.
13 У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гнев свој над тобом.
14 Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путевима твојим и по делима твојим судиће ти, говори Господ Господ.
15 Опет ми додје реч Господња говорећи:
16 Сине човечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони.
17 Немој уздисати, не жали како бива за мртвим, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хлеба ничијег не једи.
18 И говорих ујутру народу, а увече ми умре жена; и сутрадан учиних како ми беше заповедјено.
19 И рече ми народ: Хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш?
20 И одговорих им: Додје ми реч Господња говорећи:
21 Реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и шта је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача.
22 И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хлеба ничијег нећете јести;
23 И капе ће вам бити на главама и обућа на ногама; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чилети и уздисаћете један с другим.
24 И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то додје, познаћете да сам ја Господ Господ.
25 А ти, сине човечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њихових и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове,
26 У тај дан ко побегне, неће ли доћи к теби да ти донесе глас?
27 У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко побегне, и говорићеш и нећеш више бити нем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ.
|
|