|
|
Језекиљ Chapter12
1 Опет ми додје реч Господња говорећи:
2 Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
3 Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички.
4 И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изидји увече на њихове очи као они који се селе.
5 На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари.
6 На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом.
7 И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.
8 А у јутру додје ми реч Господња говорећи:
9 Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш?
10 Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде.
11 Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.
12 И кнез који је медју њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима.
13 Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети.
14 И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима.
15 И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама.
16 А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје медју народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.
17 Опет ми додје реч Господња говорећи:
18 Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се.
19 И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој.
20 И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.
21 Опет ми додје реч Господња говорећи:
22 Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?
23 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре.
24 Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка.
25 Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгадјати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ.
26 Опет ми додје реч Господња говорећи:
27 Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује.
28 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгадјати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ.
|
|