|
|
Лука Chapter6
1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да идјаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те једјаху.
2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4 Како удје у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6 А догоди се у другу суботу да Он удје у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12 Тих, пак, дана изидје на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18 Који додјоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28 Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вредјају.
29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37 И не судите, и неће вам судити; и не осудјујте, и нећете бити осудјени; опраштајте, и опростиће вам се.
38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43 Јер нема дрвета доброг да радја зао род; нити дрвета злог да радја добар род.
44 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грождје бере с купине,
45 Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад додјоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
|
|