|
|
Лука Chapter23
1 И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.
2 И почеше Га тужити говорећи: Овог надјосмо да отпадјује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.
3 А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
4 А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.
5 А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.
6 А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?
7 И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такодје беше у Јерусалиму оних дана.
8 А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.
9 И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.
10 А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.
11 А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.
12 И у тај се дан помирише Пилат и Ирод медју собом; јер пре беху у завади.
13 А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ
14 Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпадјује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;
15 А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.
16 Дакле, да га избијем па да пустим.
17 А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.
18 Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;
19 Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.
20 А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.
21 А они викаху говорећи: Распни га, распни.
22 А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не надјох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.
23 А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.
24 И Пилат пресуди да буде као што они ишту.
25 И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.
26 И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који идјаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.
27 А за Њим идјаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.
28 А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.
29 Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.
30 Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.
31 Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?
32 Водјаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.
33 И кад додјоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.
34 А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.
35 И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.
36 А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,
37 И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.
38 А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.
39 А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.
40 А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осудјен тако?
41 И ми смо још праведно осудјени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.
42 И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад додјеш у царство своје.
43 И рече му Исус: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.
44 А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.
45 И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.
46 И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.
47 А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.
48 И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.
49 А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.
50 И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,
51 (Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,
52 Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.
53 И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.
54 И дан беше петак, и субота освиташе.
55 А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.
56 Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.
|
|